Raskošan nebeski svod, velika mermerna fontana, voda pršti na sve strane, šampanjac se toči

a ja šetam baštom, srećna

u dugačkoj beloj haljini

u ruci nosim ružičaste božure

i trčim, trčim

smejem se glasno,

plavi uvojci padaju mi niz leđa

vazduh miriše na kasno proleće, na prostranstvo, na vetar, na narandžaste zalaske sunca i proseko.

Moj život je pun radosti, bezbrižan; daje mi do znanja da je svaki dan pravo vreme za slavlje.

U glavi čujem dobro poznatu pesmu koja me vraća u neka davna vremena; vremena za koja nisam sigurna ni da su se zaista desila.

Pada noć i zvezde trepere, čuje se samo poneki svitac.

Ovaj dan, sutra će biti samo uspomena; zato ostajem budna što duže.

Na kraju, uspomene su sve što imamo.

Tekst: Milica Žikić Herder @milherder

follow ANTI: www.instagram.com/antimag__

photo credit: pinterest