Hajde da legnemo na krov najviše zgrade
i gledamo blještava svetla grada.
Uhvatimo se za ruke
Trčimo stepenicama do prizemlja
najbrže što možemo
Pa zadihani
uskočimo u poslednji autobus i prvi avion koji

leti negde daleko.

Odlomak iz zbirke pesama i priča ‘Euforija’ Milice Žikić Herder @milherder