Jack Kerouac – Lud za životom

“Moja krivica, moj neuspeh, ne leže u mojim strastima – već u nedostatku kontrole nad njima.”  Jack Kerouac

jack.jpg

 Jack Kerouac – pisac koji, kako sam objašnjava, nikome nije imao šta da ponudi osim sopsvene konfuzije. Iako relativno nesvesno, svetu je ponudio mnogo više od toga, ponudio je svoje briljantne, magične, ohrabrujuće, neopisivo značajne reči.

Jack Kerouac je pisac koji je imao mnogo strasti, a neke od njih bile su putovanja, sloboda, i sam život kao nezaustavljiva i beskrajna avantura.

Rođen je 12. marta, u Lowellu, Massachusettsu – pod punim imenom Jean-Louis Lebris de Kerouac. Lowell je, u periodu Kerouacovog odrastanja, bio slika i prilika gradića protkanog pijancima i nezaposlenim ljudima. Kerouacovi roditelji bili su emigranti iz Kanade. Otac, Leo, posedovao je malu privatnu štampariju Spotlight Printa majka Gabrielle, bila je domaćica koja se brinula da njihiov dom u svakom trenutku odiše ljubavlju i toplinom, o čemu je Jack često kasnije i pisao.

Omiljeni hobiji mladog Kerouaca uključivali su sport i pisanje, i, iako je sanjao o tome da postane slavni romanopisac, u sportu je video priliku koja mu je donosila sigurnu budućnost – školsku stipendiju i finasijsku dobit. Baveći se fudbalom zarađivao je pozamašne svote novca i na taj način bio u mogućnosti da poboljša finansijsku situaciju porodice, koja je bila daleko od sjajne.

Nakon završetka srednje škole, 1939. godine, Kerouac dobija fudbalsku stipendiju za studije na  univerzitetuColumbia. Sa 17 godina, Kerouac je spakovao kofere, preselivši se u  New York, gde je je momentalno bio oduševljen neograničenim uzbuđenjima i novim iskustvima koje je sa sobom nosio život u velikom gradu, u isto vreme, budeći u njemu neverovatno strahopoštvanje. Pored brojnih divnih stvari koje je Kerouac otkrio u New Yorku, džez muzika bila je jedna od omiljenih. “Napolju, na ulici, začuješ čudesnu muziku koja dolazi iz noćnog kluba, i potpuno te obuzme nekontrolisana potreba za neopipljivom radošću – za koju osećaš da može biti pronađena isključivo u zadimljenim prostorijama tog kluba”, opis je specifičnog osećaja koji je u Kerouacu budila džez muzika. U periodu dubljeg otkrivanja i upoznavanja sa džez kulturom, Kerouac počinje da se ozbiljnije bavi i pisanjem. Radio je kao reporter za Horace Mann Record, u isto vreme objavljujući kratke priiče u školskom časopisu Horace Mann Quarterly.

Od svih iskustava koja je Kerouacu donosio buran njujorški život, na njega su najviše uticaja imala ona koja su ga dovodila u dodir sa džezom –  a Jackovo pisanje neretko je i upoređivano sa ritmom džez muzike – ono je bilo spontano, bez stega, bez pravila. Neopisivo smirujuće, zavodljivo, pisanje koje je uspevalo da, na, jedan sasvim poseban i ležeran način pobudi najdublje emocije. Pisanje koje je uspevalo da pokrene lavu osećanja, i probudi želju za apsolutnom slobodom življenja.

Kerouac, 1940. počinje prvu godinu koledža kao fudbaler sa ambicijom da postane i slavni pisac. Ipak, povreda noge staje na put njegovim planovima, te ne uspeva da igra na kraju sezone, a odlukom trenera – ni naredne godine. Besan, Kerouac impulsivno napušta  koledž i provodi celu sledeću godinu pokušajući da preživi radeći najrazličitije poslove.

Posle niza iskustava, od rada na benzinskoj pumpi do kratkotrajnog služenja vojske i mornarice, Kerouac upoznaje grupu pisaca koji postaju, ne samo njegovi bliski prijatelji, već i pokretači bit generacije. Pored Kerouaca, lideri pokreta bili su Allen Ginsberg i William Burroughs.

Život u New Yorku kasnih četrdesetih godina inspirisao je mladog Kerouaca da napiše prvi roman, The Town and the City, pretežno autobiografsku priču kroz koju se prožimaju iskustva života u malom mesta, i ona koja nosi veliki grad. Roman je objavljen 1950. godine , zahvaljujući pomoći i podršci profesora sa Ginsberg Columbia univerziteta – i, iako ga ovo delo nije učinilo slavnim, omogućilo mu je to da bude prepoznat u književnim krugovima, što je bio veliki korak napred.

Književno delo koje je, bez sumnje, obeležilo karijeru Jacka Kerouaca, jeste On the Road (1957).

Kasnih četrdesetih godina, jedan od Jackovih najbližih prijatelja bio je Neal Cassady. Njih dvojica često su putovali prelazeći ogromne razdaljine i pažljivo upoznavajući puteve Chicaga, Los Angelea, Denvera, pa čak Mexico Cityja. Upravo ova putovanja donela su značajne prilive inspiracije za novonastali roman On the Road,koji u sebi sadrži minimalne količine fikcije – čija stvarnost je gotovo opipljiva, a obiluje iskustvima koja uključuje droge, seks – i džez. Kompletan roman, Kerouac je napisao mahnito, u naletu posebne energije, u roku od tri nedelje.

Međutim, iako je čitav roman napisao za samo tri nedelje, Kerouac ga je pripremao godinama sakupljajući reči, osećaje, iskustva, klešući misli i spretno ih prenoseći na papir. Kerouac je definisao i potpuno novi stil pisanja, “spontana proza”, upoređujući ga sa improvizacijama voljenih džez muzičara.

Ipak, izdavači ovaj roman nisu tretirali sa posebnim oduševljenjem, niti su mu poklanjali previše pažnje u datom trenutku. Kada je konačno objavljen, 1957. godine, On the Road dobija titulu instant klasika, a Kerouac preko noći postaje selebriti – od tog trenutka pomama za njegovim likom i delom gotovo je surealna.

U periodu od šest godina, koliko je prošlo od stvaranja do objavljivanja On the Road, Kerouac je putovao često, eksperimentušići sa praktikovanjem budizma; i pišući dosta romana koji u to vreme nisu imali izgleda da budu objavljeni. Nakon On the Road , objavljuje roman The Dharma Bums (1958),  koji opisuje Kerouacove početne i klimave korake ka spiritualnom prosveteljenju na planini, na koju se popeo zajedno sa prijateljem Garyjem Snyderom, Zen pesnikom.  Nakon Dharme, objavljuje roman The Subterraneans, a 1959, objavljuje čak tri romana : Dr. Sax, Mexico City Blues i Maggie Cassidy.

Njegovi kasniji poznati radovi uključuju romane Book of Dreams (1961), fantastični Big Sur (1962), Visions of Gerard (1963) Vanity of Duluoz (1968). Kerouac se kasnijih godina posvetio i pisanju specifične verzije sopstvene haiku poezijeobjavljujući i nekoliko albuma na kojima istu recituje.

Iako se može reći da je veličanstveni, inspirativni i nikada zaboravljeni Jack Karouac vodio izrazito zanimljiv, značajan i ispunjen život, održavajući plodan tempo pisanja i objavljivanja romana – nikada nije uspeo da se izbori sa slavom koju je stekao nakon izdavanja On the Road. Ubrzo potom, njegov život se pretvara u rutinu ispunjenu adikcijom od droge i alkohola. Njegov ljubavni život, sa druge strane, nikada nije stagnirao, ali isto tako nije ni cvetao –  1944. godine oženio se Edie Parker, ali njihov brak trajao je samo par meseci; 1950., Kerouac se ženi Joan Haverty,  koja je rodila njegovu jedinu ćerku – Jan Kerouac. Nažalost, i drugi brak se raspada za manje od godinu dana.  Kerouacov treći brak, sklopljen je 1966. godine, sa Stellom Sampas. Nakon tri godine braka, nebrojivim usponima i padovima, turbolencijama propraćenim ljubavlju i mržnjom, Kerouac umire od ciroze jetre, 21 oktobra 1969., u St. Petersburgu, na Floridi.

Više od četiri decenije nakon njegove smrti, Jack Kerouac nastavlja da bude vodič samovoljnih i divljih vizionara, kao i podstrek mladim sanjarima, koji shvataju neprocenjivu važnost slobode i bunta. On the Road i dalje ne silazi sa književnih top-lista najznačajnijih američkih romana svih vremena. Kerouacove reči, publici približene kroz naratora Sala Paradisea, nastaviće da inspirišu omladinu ostavljajući za sobom večan i neizbrisiv trag.

“Jedini ljudi za mene su ludaci, ljudi koji su ludi za životom, ludi za razgovorom, ludi za spasenjem, željni svega u isto vreme, oni koji nikada ne zevaju niti govore uobičajene stvari… već gore, gore, gore, kao vatromet, s jednog na drugi kraj noći”

jack2jack3jack kerouac 4jack 5

JACK

Tekst: Milica Žikić

Photo credit: http://www.pinterest.com

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s