Novi početak….

Ne od ponedeljka, od sutra, od januara, od sledećeg dana niti sledeće godine.

Promena kreće odmah, istog trenutka kada svane novo jutro, kada ustaneš i pomisliš da si neke stvari preboleo. Kada padne veče, više ne tuguješ već se središ kao nikada do sada i kreneš u noć, a onda… u taksiju krene dobro poznata pesma, koja vraća u neka druga vremena – srećna, a zatim bolna. Pustiš par suza i platiš taksi, popiješ dupli viski i odlučiš da se nikada više ne vratiš tamo; u prošlost. Kreneš u novi život i više se ne pitaš, nego znaš. Znaš da nisi preboleo, još uvek boli, ali toga si sada svestan.

Boli, ali sada se smeješ, sada se ne daš, tvoja svesna odluka je da ti bude bolje. Tvoja svesna odluka je da ne pustiš kosu da beživotno pada, već je uviješ i naneseš crveni ruž. Onaj najskuplji, onaj koji čuvaš samo za posebne prilike. Sada znaš da je svaki dan posebna prilika, a o promenama ne razmišljaš niti ih planiraš, već ih činiš.

Momentalno i bez oklevanja, doneseš odluku da lagano završiš ispijanje prve jutarnje kafe i započneš nešto sasvim novo. Doneseš odluku da napraviš nešto posebno i spektakularno od svog života. Doneseš odluku da se menjaš… i promeniš se.

Tekst: Milica Žikić @milzikic

Photo credit: pinterest.com