Saga o Moulin Rouge-u

Period Belle Epoque ili lepa epoha, svima je dobro znan kao doba protkano užitkom. Nonšalancija, bezbrižnost i radost života reči su koje bi najbliže mogle da sumiraju ovo unikatno i posebno životno vreme u Francuskoj. To je bio trenutak odlaganja dva rata, period tranzicije između dva veka — za vreme koga su socijalne barijere kolabirale, a industrijska revolucija dala nadu za bolji život u obilju kulture i zabave, pa čak i lakomislenosti. Populacija srednje klase, doduše, postajala je nemoralnija kako su dani odmicali, a popularna kultura bila je oplemenjena srećnim neredom, dinamikom i nabojem neke čudne energije.

U samom centru ove divne epohe nalazi se i veličanstveni Moulin Rouge. Od kada je otvorio svoja vrata pre više od 130 godina, postavio je standarde brojnim poznatim kabareima širom sveta. Atmosfera u Francuskoj, u to vreme, obilovala je umetničkom kreativnošču, književni krugovi pojavljivali su se i nestajali u skladu sa slučajnim susretima, dok su slikari i ilustratori postajali sve zastupljeniji, sve više bivajući inspirisani tadašnjim okruženjem, koje je bilo sve samo ne jednolično. U vazduhu se osećao miris bunta kao najave nečeg potpuno novog i do tada neviđenog.

Oktobra 1889. godine, Pariz je vrveo od vesti u vezi sa otvaranjem nove muzičke dvorane. Osnivači i vlasnici iste, Joseph Oller and Charles Zidler, novonastaloj ustanovi izabrali su ime Moulin Rouge (Crveni Mlin) dajući joj čak i nadimak “Le Premier Palais des Femmes” (Palata žena) tvrdeći da će Moulin Rouge uskoro postati hram muzike i plesa.

Tako je i bilo. Moulin Rouge ubrzo je zaradio reputaciju mesta gde je muška populacija mogla da vidi mlade Parižanke koje su imale jedinstvene i potpuno dahoduzimajuće plesne pokrete. Takođe, iako je čuveni Kan-Kan bio sveprisutan kao redovan stilski ples srednje klase, još od 1830-e godine, rani dani Moulin Rouge-a ipak su zacementirali njegovu popularnost. Ovaj ples prvih nekoliko dekada izvodio se od strane kurtizana, kako bi se zabavila muška klijentela. Stoga je Moulin Rouge često bio neodobravan od strane javnog mnjenja, noseći, ne tako laskavu, titulu vulgranog mesta.

Osnivači Moulin Rouge-a, Oller and Zidler, izreku da ko ne reskira ne profitira shvatili su veoma ozbiljno i upustili se u veliku poslovnu avanturu ni ne sluteći da će dobit biti daleko veća od uloga; ni ne sanjajući da će čitav vek posle osnivanja, ova plesna palata i dalje biti jedna od najznačajnijih turističkih atrakcija kao i predmet konstantnog divljenja. Nisu ni slutili da će Moulin Rouge postati legenda o kojoj će biti ispevane pesme i snimani filmovi.

Kako je sve počelo? Oller i Zidler kupili su staru plesnu dvoranu La Reine Blanch, i od neuglednih, trošnih zidina podigli velelepnu građevinu, koja će ugostiti i usrećiti mnoga lica.

Kreativni saradnici odlučili su da fasade oboje u crveno, a iznad ulaza okačili su veliki crveni mlin, koji će zauvek ostati ikona pariskog noćnog života. Sledeći korak bio je angažman najboljih plesačica, što je u ovom slučaju značilo samo jedno— preuzimanje plesne dive iz tada najveće muzičke zone Élysée Montmartre. To je bila Louise Weber, ili La Gouloue, poznata kako po neodoljivom plesu, tako i po svojoj sklonosti ka alkoholu. Weberova je bila divlja, razuzdana i odvažna plesačica koju je publika obožavala. Brutalno provokativna u svom plesnom stilu, prolazila je između stolova, prosipala pića posetilaca i skidala im šešire jednim zamahom noge. Uskoro je postala glavna atrakcija Moulin Rouge-a, zajedno sa svojim savitljivim i beskrajno talentovanim partnerom Valentinom.

Još jedna atrakcija Moulin Rouge-a bio je i ogromni drveni slon, koga su vlasnici kupili na poznatoj izložbi Exhibition Universelle Unutar slonove podignute noge sagradili su spiralne stepenice koje su vodile ka unutruašnjosti stomaka slona, gde se nalazila dobro skrivenma scena, na kojoj su senzualne trbušne plesačice izvodile ples nabijen erotikom. Kasnije je famozni slon prikazan u savremenom holivudskom filmu, čuvenom mjuziklu Moulin Rouge, na čelu sa prekrasnom Nicole Kidman i talentovanim Ewanom McGregorem, prikazujući njihovu eksplozivnu ljubavnu priču.

Vratimo se, ipak, na 1907. godinu, i doba pre holivudskog glamura, kada je provokacija tada već dobro znanog Moulin Rouge-a bila u punom jeku. Jedan od tadašnjih spektakala predvođen obnaženim igračicama zavidnih oblina, nosio je naziv Dream of Egypt, a ogledao se u plesnoj tački osmišljenoj od strane ekstravagantne spisateljice Colette i njene devojke Mathilde de Morny, poznatije kao “Missy” .Colette bi se prerušila u egipatsku mumiju, dok mi je Missy, prerušena u arheologa polako odmotavala. Scena bi se uvek završavala strasnim poljupcem. Nekada su, posetioci unznemireni ovim prizorom imali običaj i da pozovu i policiju.

Jedan od najcenjenijih umetnika koji je verno oslikavao dešavanja iz Moulin Rouge-a, bio je Henri de Toulouse-Lautrec. Kasnijih godina, doduše, slika o razuzdanom, vibrantnom i nadasve zabavnom životu u Moulin Rouge-u polako se stišava, a isti lagano gubi reputaciju javne kuće. Moulin Rouge postaje moderna muzička dvorana poznata po svojim ekstravagantnim ali briljantnim kabaretskim nastupima, na taj način sve više privlačeći publiku i iz visoke klase. Neverovatni akrobatski trikovi tada su se slavili kao najviši vid plesne umetnosti.

I dan-danas, poseta Moulin Rouge-u više je nego popularna među turistima i posetiocima željnim avanture. Grandiozne večeri sastoje se od više od stotinu performera koji su obučeni u najekstravagantnije moguće kostime ukrašene perjem, štrasom i čipkom. U Moulin Rouge-u sve i dalje pršti od sjaja i glamura, vrišti dobru zabavu i priziva na blud. Spektakularno iskustvo u svakom smislu te reču, krunisano potuno neverovatnim nabojem radosti, umetnosti, ljubavi, požude, pesme i igre.