Plivam u dubokom, prozirnom bazenu / gola i sama.

Plava kosa mi se cedi niz leđa dok polako izlazim na sunce i ležem na ledeni kamen.

Ne žurim, nikada nigde. Nakon sati sunčanja ulazim u kuhinju i spremam se da skuvam pastu. Omiljena mi je ona jednostavna, sa malo maslinovog ulja, bibera i limuna…ponekad ubacim i škampe.

Stavljam vodu za špagete da proključa i oblačim belu haljinu od lana. Pažljivo nanosim crveni ruž i par kapi omiljenog Maison Margiela parfema. 

Voda vri, ali umesto da pomerim šerpu sa plotne, ostavljam je tu gde jeste i pojačavam temperaturu.

Plotna dolazi do usijanja, voda sve ubrzanije kluča prelivajući se preko ruba šerpe i razliva se po ostatku šporeta. Zatim se smiruje.

………

Nekada bih žurila, žustro trčala da voda ne prekipi, gasila vatru, sklanjala sve sa plotne…

Sada nepomično posmatram proces klučanja, puštam. Puštam sve u životu… uključujući i sebe – da nesmetano proključa a zatim da se samo od sebe stiša.

Tekst: Milica Žikić @milzikic

Photo credit: http://www.pinterest.com