Tajni život snova

          ‘Snovi su ilustracije iz knjige koju vaša duša piše o vama.’ Marisa Morgan

 

Snovi su neminovna pojava svakog utona u san. Sanjamo uvek i stalno, samo je pitanje da li se i koliko sećamo svojih snova.  Ipak, šta se krije u srži snova i da li se ikada zapitamo da li nam, i šta snovi poručuju?

Postoji teorija o snovima predstavljena od strane istaknutih neurologa još kasnih sedamdesetih godina, a glasi:

Snovi su samo psihološke rekacije nervnog sistema za vreme odmora našeg mozga, dok on  sistematizuje sve što se dešavalo proteklog dana. Ipak, nekada ne možemo a da se ne zapitamo da li snovi nose jednu malo važniju poruku?

Ima toliko toga što zapravo ne znamo o snovima —  kao na primer, šta je njihov uzrok. Zahvaljujući dubljem proučavanju i brojnim istraživanjima insomnije, poremećaja sna i kako ga izlečiti, dokazano je da snovi, ne samo da nam pomažu da konsolidujemo nova saznanja i podstaknemo kreativno razmišljanje, već su od velike pomoći i pri znatno  bržem oporavku od emocionalnih krahova u životu.

Anatomija pejzaža snova

Obično provodimo više od 25% sna u stanju pogodnom za tkanje snova. Kako uplovimo u san, ulazimo u stanje 1— poznatije i kao faza na granici sna i jave, za vreme koje se rad očiju lagano usporava. Nakon toga, pomeramo se na stanja 2 i 3, faze u kojima disanje i moždani talasi postaju sve sporiji. Oko 90 minuta nakon utona u svet snova, vraćamo se na laganiji san, pre nego što se iznenada prebacimo u fazu poznatu kao REM(rapid eye movements: brzi pokreti očiju), u toku koje se dešava najveći deo snivanja snova. Zatim prolazimo kroz cikluse između REM faze i dubokog sna, i to dva do pet puta u toku noći, svaki put ostajući sve duže i duže u fazi sna provodnog REM-a.

Za vreme REM sna, neki od fizičkih i kognitivnih sposobnosti koje su nam od velike koristi kada smo u budnom stanju znatno slabe, a naši mišići polako posustaju da nas održe u svesnom stanju, dok uspevanju u nameri da nas pošalju na sneno putovanje.

U isto vreme, celokupan centralni deo mozga— oblast povezana sa emocijom, uključujući i oblast koja podiže i spušta adrenalin —  polako se pali. A u ovom alterantivnom stanju svesti, za vreme koga smo potpuno slepi na sva događanja i distrakcije iz stvarnog sveta (onog na javi), dok nam prag imaginacije postaje sve dublji, odlazeći u sve udaljenije zone. Naš mozak prečešljava novostečene informacije, tražeći načine da uklopi nove događaje u one već postojeće i dobro poznate, zapečaćene u našoj memoriji.

U seriji različitih studija u vezi sa snovima i načinom na koji utiču na kreativno rešavanje problema (creative problem-solving), na Kalifornijskom univerzitetu, dokazano je da povremena dremka (u trajanju od 15 do 50 minuta), ima veoma značajnu ulogu za naše moždane ćelije, i da apsolutno pobeđuje u bitki sa kofeinom, kada je reč o održavanju koncetracije i boljem mentalnom stanju, na poslu i u školi.

Snovi kao kreativna laboratorija

Postoji dokaz da je kreativnim tipovima ljudi lakše da uplove u svet snova protkan maštom. U jednom od najvećih istraživanja o snovima, sprovedenom na Univerzitetu u Iowi, oni koji su skloni sanjarenju i na javi, kao i dubokom razmišljanju, lakše se sećaju svojih snova i imaju živopisnu, jasnu, snažnu sliku onoga o čemu su snivali.

Takođe, moć snova je tolika da  pomaže u otvorenosti ljudi prema novim pogledima na život, dajući im nove perspektive. Asistent profesora psihijatrije na ovom Univerzitetu, Sarah Barett, došla je do zaključka da 50% ljudi koji pred spavanje sebi kažu da žele da sanjaju o izvesnoj dilemi koja ih muči, u roku od nedelju dana imaju upravo takve snove gde je glavni fokus na predmetu njihove brige. Veliki deo ljudi informacije dobijene u snovima nalazi veoma korisnim.

Rosalind Cartwright, profesorka na prestižnom univerzitetu Rush Medical College u Chicagu i autor fascinirajuće knjige The Twenty-four Hour Mind: The Role of Sleep and Dreaming in our Emotional Lives, bavi se studijom snova još od 1960. godine. Cartwrightova  je sprovela specijalnu metodu buđenja pacijenata usred sna, nakon čega ih je ispitivala o onome što su sanjali. Saznala je da su ljudi koji imaju najveće smetnje, upravo oni koji su sanjali uglavnom o svojim problemima. U nekim, dužim studijama posmatrane su i osobe koje prolaze kroz razvod, a snovi o tome su im znatno pomogli da se brže oporave. Nekada bi se bivši supružnik pojavio u snu sa naznakom da će i u budućnosti biti u njihovom životu, što je bio znak onome koji sanja da možda još uvek nije vreme za konačan razlaz, dok su u drugim situacijama snovi svojom simbolikom jasno poručivali da je razvod najbolje rešenje.

Catwright je takođe vršila opservaciju osoba koje su prevazilazili daleko sitnije, svakodnevne muke, a postajali su raspoloženiji samo nakon jednovečernjih snova koji su im godili. Ona navodi i da se možda ne sećamo detalja iz sna koji je doprineo dobrom raspoloženju, ali imamo neki neobjasnjivi pozitivni naboj.

Još jedno, ne tako iznenađujuće saznanje o snovima jeste i to da, kako se jutro približava, snovi postaju sve zapamtljiviji, kompleksniji, lucidniji. Na samom kraju sna, naše REM faze postaju sve duže i približavaju se jedna drugoj, omogućavajući sigurnu zonu gde se uznemirujući događaji na javi stapaju sa starijim uspomenama i iskustvima. Ukoliko se, na primer, susrećemo sa poteškoćama na poslu, u snu ćemo biti anksiozni, ali kada se probudimo to iskustvo iz sna će nam pomoći da se efektivnije suočimo sa problemom. U ranim satima sna, zapravo, postoji mnogo toga što naš mozak treba da “prečešlja”, dok kasnije, tokom noći, u snovima mnoge nove ideje i procesi okupiraju nasu psihu.

Režiranje sopstvenih snova

Da bismo bili u mogućnosti da razrešimo svoje dileme iz budnog stanja, moramo da naučimo kako da o njima sanjamo… navodi psiholog Deirdre Barrett. Kroz process poznat kao sanjalačka inkubacija, mi kontrolišemo sadržaj snova tako što ih programiramo. Vežba programiranja veoma je laka: pred spavanje odvojite nekoliko minuta i mislite o stvarima koje vam se kuvaju po mozgu— to može biti bilo šta, na primer aktuelni projekat na poslu. Razmišljajte o problemu, zapišite ga, a zatim pročitajte. Pred spavanje ponavljajte sebi da baš i isključivo o tom problemu želite da sanjate. Možete takođe da vizualizujete san da biste ojačali njegovu moć— ako želite da sanjate o nekome, stavite sliku te osobe na noćni stočić. Takođe, držite papir i olovku blizu sebe, da biste čim ustanete mogli da zapišete san do detalja.  S obzirom na to da su snovi delikatna pojava, smešteni samo u našoj kratkotrajnoj memoriji, i brzo se raspuhnu usled buke (čak i one kao što je jutarnji alarm) — čim otvorite oči, lezite mirno par sekundi a zatim zapišite sve čega se sećate. Određena istraživanja pokazala su da ukoliko osoba uradi bilo šta pre nego što zapiše san, veći deo ili ceo san je izgubljen. Ponekada, doduše, ukoliko se snažno fokusiramo san bi mogao da se vrati.

Kreirajte san svojih snova

Suštinski, snovi su vrsta mislilačke psihoterapije. Oni su apstrakcija koja predstavlja našu moć da produbimo sliku o sebi i svom životu. Kako živimo u vremenu kada se sve dešava neverovatnom brzinom, hronična naispavanost veoma je česta, a njena srž nekada leži i u nagoveštaju depresije. U svakom slučaju, eksperti su više nego ikada ubeđeni da je mentalno zdravlje usko povezano sa time da spavamo dovoljno.

dreams

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s