Akademija lepih umetnosti, kasno proleće. 

Završava se monolog uvežban do perfekcije, a zatim i solo plesna tačka.

Zadihana ženska figura besprekorne, duge plave kose, samo u crnom trikou bosonoga stoji sa desnom rukom na boku i ubrzano diše. Nakon par minuta, prilazi bliže komisiji i strpljivo čeka komentar.

– Izvolite, Vaše ime?

– Umetničko je Helena. Pravo ime neće biti važno.

– Zanimljivo. U redu.. Helena – zasto baš ova odluka, zašto baš gluma?

– Zato sto mi je dosta mog života, moje realnosti. Želim da kroz uloge živim neke tuđe, živote koji nisu moj.

Želim da budem neko drugi i zaboravim ko sam.

– Neuobičajen odgovor… Na šta ste sve spremni kada je reč o glumi?

– Na sve.

– I poslednje pitanje – čega se plašite?

– Ničega.

– Dobro došli na Akademiju lepih umetnosti.

Tekst: Milica Žikić @milzikic

Photo credit: http://www.pinterest.com