Na modernom kauču od velura kraljevsko zelene nijanse, ležala je devojka raspuštene smeđe kose.

Čitala je knjigu, dok joj je bluza padala otkrivajući preplanulo rame.

Helena. Ona je pisac i glumica, živi u velelepnoj vili, ima radni sto od punog drveta, kakav je oduvek želela. Vredno radi, iako ne mora. Spava do podne, doručkuje slatko vino, a zatim odlazi u šetnju i na ranu večeru u svom omiljenom lokanom restoranu. Voli restorane sa puno ljudi, dokle god joj se niko ne obraća. Voli gužvu, u kojoj uživa samo dok u istoj ostaje neprimetna. Voli tužne pesme i filmove sa srećnim krajem.

Sredom ide na časove slikanja iako smatra da nema nimalo talenta, a petkom posećuje bar na drugom delu grada i pleše salsu do ranih jutarnjih časova.

Od sveta i od života želi sve .

Zna šta hoće, a šta neće. Ume da voli, ali ume i da ne voli.

Laže one koji su to zaslužili. Često nestaje, ali uvek se vraća.

Najsrećnija je kada ode na more, ili makar – kada miriše na more.

Helena je lepa, uspešna, pametna… i bogata.

Helena ima tajnu.

Tekst: Milica Žikić @milzikic

Photo credit: http://www.pinterest.com