James Dean – Vožnja najbržom trakom

“Sanjaj kao da ćeš živeti večno. Živi kao da ćeš umreti sutra.” James Dean

Mnogo toga ispričano je i napisano o zauvek mladom Jamesu Deanu, a njegov uticaj kako u filmu, tako i u popularnoj kulturi uopšte, ostao je zapečaćen generacijama unazad. Stekao je enormnu slavu za vreme svog kratkog života, glumeći u samo tri filma, od kojih čak dva nisu ni stigla do gledalaca pre njegove iznenadne smrti u saobraćajnoj nesreći 30-og septembra 1955. godine.

Život legendarnog Jamesa Deana uzbudljiv je, intrigantan i nažalost, tragičan, dok je njegova životna priča vanvremenska i nezaboravna. Rođen je kao James Byron Dean, februara 1931. godine, u Merionu, Indijana. Zahvaljujući zaposlenju svog oca u vladi, često se selio ali na kraju sudbinski završio baš tamo gde je trebalo— pod svetlostima pozornice. James Dean je, kako i sam objašnjava u autobiografskom tekstu, oduvek živeo život protkan talentom. Studirao je violinu, nastupao na koncertima, stepovao na pozorišnim daskama, ali iznad svega je voleo umetnost, pogotovo sve ono što se radi rukama. Ono što je Dean često naglašavao kao veoma važno u njegovom životu, jeste konstantno upoznavanje sebe, kao i beskrajno samopouzdanje. Odrastajući u Kaliforniji, od najmlađih dana uspeo je da iskusi brojne uzbudljive stvari. Trudio da što više putuje stičući najraznovrsnija iskustva, a njegov hobi — motociklizam — poslužio mu je u tome: učestvovao je čak u nekoliko trka i to veoma uspešno.

Dean nije samo glumac, već i čovek od brojnih zanimanja, interesovanja, talenata, izražene svestranosti, goruće strasti i zainteresovanost za najrazličitije sfere života, počev od umetnosti, preko sporta, geologije i drugih nauka, do predavanje muzičke kulture. Dean je želeo da uči, da stvara, da bude aktivan i pre svega, da ostane zapamćen— što mu je, bez sumnje pošlo za rukom. Jedna od velikih ljubavi bila mu je i atletika, koja, kako glumac tvrdi, leži u srcu svakog američkog dečaka. Simbolično, dodaje da, kao što je u sportu cilj postići poen, isto tako i u životu treba da se trudimo da imamo cilj u ludom svetu oko nas. James Dean je, nažalost, suviše rano završio svoje putovanje kroz svetsko ludilo, ali ako mu je cilj bio da ostane zapamćen kao vrsan glumac, onda je svakako uspeo u tome.

Vratimo se na početak Deanove karijere. Nakon završetka srednje škole, kreće na koledž Santa Monica Junior College, ali i prestižni UCLA. James Dean aktivno je počeo da se bavi glumom kao član glumačke radionice Jamesa Whitmorea, što mu je donelo i povremene angažmane u televizijskim reklamama, ali i manje uloge u filmovima. U zimu 1951. Godine preselio se u New York u potrazi za ozbiljnijom glumačkom karijerom. Među prvim angažmanima tada veoma mladog Deana bila je manja uloga u jednoj od predstava na Broadwayu, pod nazivom See the Jaguar. Dean je iznad svega bio specifična osoba, koja je čvrsto verovala u sebe i ostvarenje svojih snova. Pored glume takođe se bavio i pisanjem. Posebno je voleo da piše dugačka pisma svojoj porodici, a u jednom od njih iz 1952. godine, napisao je:

“Načinio sam izvrsne korake u svom radu. Posle meseci neprekidnih audicija, veoma sam ponosan da objavim, da sam sada zvanični član sjajnog glumačkog studija. Deo ovog studija su i neki od fenomenalnih ljudi poput Marlona Branda, Julie Harris, Arthura Kennedyja, Mildred Dunnock…Veoma mali broj umetnika biva primljen, a taj studio je najbolja stvar koja se može desiti jednom glumcu…Ako uspem da istrajem u ovome što radim i ništa se ne umeša u moj progres, jedan dan bih možda i mogao da doprinesem nešto svetu.” Posle brodvejske predstave , učestvovao je zajedno sa Julie Harris u filmu East of Eden, i sa Mildred Dunnock u epizodi CBS TV serije Danger pod nazivom Padlocks iz 1954.godine. Posle osvojene nagrade za ulogu Jima Starka u filmu Rebel Without A Cause, 1955. godine, preselio se u Hollywood.

“Kada glumac odigra scenu tačno kao što reditelj naruči, to nije gluma, to je praćenje instrukcija. Svako sa određenim fizičkim sposobnostima u stanju je to da uradi.” James Dean

Kada pojava poput Jamesa Deana ušeta u prostoriju, automatski postaje centar pažnje. Upravo to bio je slučaj njegove kratkotrajne, ali briljantne karijere— bio je i ostao centar pažnje, kao i simbol duhovne i fizičke lepote, beskrajnog šarma i talenta do dana današnjeg. Ipak, taj duh Dean je ispoljavao na vrlo tih, diskretan i nenametljiv način. Bio je prilično povučen, fokusiran i usmeren na sebe, sa specifičnim smislom za humor. Ipak, glumac je ostao na glasu i kao neko kome neprofesionalno ponašanje takođe nije bilo strano. Jednom prilikom ostavio je kompletnu ekipu da čeka na snimanje njegove scene sa Mercedes McCambridge. Iako je ostatku tima, a posebno rediteljima ovakav Deanov stav veoma smetao, retko kad su to otvoreno pokazivali. Suprotstavljanje njemu, kao i eventualno izbacivanje iz projekata bilo je krajnje neologično, jer uloge koje je dobijao niko nije mogao odigrati bolje, preciznije i inovativnije od njega. Njegovi saradnici tvrde da su ga reditelji percipirali kao osobu koja je poput magneta. Čak i kada ne radi ništa, kada ne progovara, kada je potpuno statičan, ne možeš da gledaš ni u koga drugog osim u njega. Još jedna stvar u vezi sa Deanom kojom mnogi nisu bili oduševljeni jeste izrazita sklonost ka improvizaciji pri kreiranju uloge… imao je običaj da dodaje tekst, pravi neplanirane pauze i ubacuje smeh u scene.

James Deanov treći i poslednji film bio je Giant, koji je snimljen leta i rane jeseni 1955., a u distribuciju pušten 1956.— godinu dana nakon njegove smrti.

Dean je postao idol buntovnih, nezadovoljnih i divljih genaracija američke omladine s kraja pedesetih godina. Decenijama posle smrti, njegov lik I dalje predstavlja svojevrsnu kulturnu ikonu, oličenje buntovnika, autsajdera i usamljenika.“Biti dobar glumac nije lako. Biti čovek još je teže. Ja želim da budem i jedno i drugo”. James Dean