Freddie Mercury – Nezaustavljiv

Nezahvalno je govoriti o nekome ko je, pored toga što je bio izvanredan umetnik i izuzetno talentovan muzičar i performer, bio i zabavljač, čovek koji je znao da iskoristi sve svoje talente na pravi način, prezentujući ih svetu besprekorno dozirane – ni u jednom trenutku ne preterujući niti ih zloupotrebljavajući. Godinama nakon smrti, pevač legendarnog benda Queen, Freddie Mercury ne pada u zaborav, štaviše – sveprisutan je a trenutno je u toku snimanje filma o životu ovog genijalnog muzičara.

Još od relativno daleke 2010. godine, Hollywoodom se šunja ideja od biografskom filmu o Freddieju Mercuryju, a šuškalo se da će glavna uloga pripasti Sachi Baronu Cohenu. Od tada, vlada zatišje kada je reč o ovom filmskom ostvarenju – sve do kraja 2013, kada je Cohen odustao od pomenutog filmskog angažmana. Pre dve godine, Anthony McCarten(scenarisra filma A Theory of Everything) počeo je da piše potpuno novi scenario za ovu životnu priču, u saradnji sa Sony Pictures, koji će producirati film. Da li će, i kada ovaj, sasvim sigurno, magični i dugoočekivani film zaživeti neizvesno je – a publici ostaje da u nestrpljenu očekuje konačni ishod i potencijalnu premijeru.

Tvorac apsolutnog muzičkog umetničkog dela Bohemian Rhapsody, Freddie Mercury rođen je kao Farrokh Bulsara, 5. septembra 1946. u Zanzibaru, Tanzaniji. Išao je u muzičku školu u Indiji, odsek klavir, gde je upoznao brojne muzičare koji su na njega imali neverovatan uticaj, a kao čovek neverovatne harizme, mladi Mercury lako je sklapao prijateljstva, da bi se nedugo potom pridružio svom prvom bendu – The Hectics.

Nakon Indije, sledeća stanica u njegovom životu bio je London, gde se šezdesetih godina seli zajedno sa porodicom, i kreće na koledž Ealing College of Art. U ovom periodu postaje blizak prijatelj sa budućim članovima benda Queen – bubnjarem Rogerom Taylorom i gitaristom Brianom Mayem. Godine 1969., Mercury se pridružuje bendu Ibex, i postaje njihov frontmen. Nakon saradnji sa brojnim drugim bendovima i radu na mnogim muzičkim projektima, magična trojka upoznaje basistu Johna Deacona i juna 1971. godine zlatna četvorka – poznata kao Queen – imala je svoj prvi nastup ni ne sluteći da će tada stvoriti bend koji je svoje mesto u istoriji muzike zapečatio zauvek.

Dve godine nakon toga, 1973, bend objavljuje svoj prvi album, ali njihova muzika zaista je zaživela našavši svoju publiku tek nakon nekog vremena.

Pored predanog rada u grupi Queen, Mercury je objavio i nekolicinu solo albuma, uključujući Mr. Bad Guy , 1985 godine. Takođe je sarađivao sa operskim pevačem Montserratom Caralleom 1988. godine u Barseloni.

Van scene, Mercury je bio izuzetno otvoren u vezi sa svojom seksualnošću, ali je svoje veze držao u privatnosti i daleko od očiju javnosti. Živeo je raskošnim životom, izdašno, slobodno, punim plućima i baš onako kako je želeo. Voleo je šampanjac i bio strastveni kolekcionar umetnosti – a jednom prilikom potrošio je čak 400,000$ na set skupocene ručno oslikane kineske keramike. Bio je život svake žurke i pulsirajući izvor nezaustavljive energije. Bio je domaćin nezaboravnih proslava, a jedna od njih bila je i zabava na Ibici, gde je poslao avion po sve svoje prijatelje a veče završio flamenkom i vatrometima. Briljantan u svoj svojoj komičnosti i beskrajno zabavan šalio se čak i na račun sopstvene seksualnosti – a spot za pesmu I Want To Break Free samo je jedan u nizu dokaza Mercuryjeve jedinstvene harizme i humora.

Ipak, nevolje u raju su neminovne i uvek postoji nešto što kvari idilu, pa je tako bilo i u slučaju slavnog muzičara. Do kraja 1989. godine Mercury se potpuno povukao iz javnog života. Nije promovisao čak ni novi album Innuendo (1991), turneja je otkazana, a glasine o mogućoj bolesti počele su cirkulišu koluarima šireći se brzinom svetlosti. O potencijalnim zdravstvenim problemima špekulisalo se mesecima sve dok se sam Freddie nije oglasio 23. novebra 1991. godine potvrdivši svoji dijagnozu – koja je bila HIV pozitivan. Iako je naglasio kako želi da sve ostalo u vezi sa bolovanjem od AIDSA sačuva za sebe, smatrao je da istina mora biti podeljena sa svetom, pozvavši publiku i prijatelje da mu pomognu u borbi sa ovom surovom bolešću. Sledećeg dana, preminuo u 45-oj godini u svojoj vili u Londonu.

Svoje umetničko ime kreirao je stvarnim do perfekcije, a ono je zaživelo do granica da mu je čak i u pasošu pisalo, ‘Frederick Mercury’, umesto pravog imena Farrokh Bulsara. Takođe, oni koji su pokušali da ga oslove na bilo koji drugi način, osim Freddie, nisu dobro prolazili. I pored brojnih hitova grupe Queen koji su i dan-danas relevantni kao da su tek nastali, kao i pored očiglednih činjenica o ovom pevaču kojih je ceo svet svestan – postoji i jedna strana Freddieja Mercuryja koja je malo manje znana. Mercury sebe nije smatrao dobrom pijanistom, i pri izvođenju čuvene Bohemian Rhapsody uvek je imao tremu pribojavajući se da će pogrešiti. Kako su godine odmicale, u novonastalim pesmama sve je ređe koristio klavir, kako bi mogao slobodno da se kreće na sceni, koja mu je bila znana, prisna i obožavana do potpuno nerealnih granica. Svaki njegov performans odisao je neverovatnom nesputanošću i istinskom magijom.

Najbolje koncerte, Mercury je izvodio nakon emocionalnih konflikata sa samim sobom (a i drugima), kao nakon burnih bitki sa kojima se suočavao unutar sebe. Njegove svađe bile su strastvene, baš kao i sve ostalo u njegovom divljem životu. Tako je, pre Milton Keynes Bowl nastupa, pevač ušao u žestoku raspravu sa tadašnjim partnerom Billom Reidom, koja je kulminirala snažnim Reidovim ugrizom Mercuryjeve ruke, koja je počela da intenizivno krvari. Još jedna od čuvenih svađa ljubavnika jeste ona nakon koje su hotelsku sobu ostavili prekrivenu slomljenim staklom.

Još jedan incident sa Reidom ostao je zapamćen – Freddie i Reid urlali su jedan na drugog satima pre Mercuryjevog živog nastupa sa bendom, u čuvenom Saturday Night Live –u. Nakon turbolentnog sukoba, Mercury je proveo ceo dan pokušavajući da povrati svoj glas uz pomoć brojnih lekova – što mu je, tik pred nastup, jedva pošlo za rukom. Nije tajna da je Freddie Mercury bio isključiv, dramatičan, ekplozivan, sklon incidentima i nemilosrdno tvrdoglav u svojim namerama. Tako je, jednom prilikom nakon ukrcavanja na let iz Tokija za Njujork, saznavši da je model aviona DC10 – koji je imao probleme tehničke prirode u prošlosti – pevač demonstrativno ustao, pokupio svoje stvari i napustio avion, par sati kasnije ukrcavši se na jedino slobodno mestu u sledećem avionu za Njujork, ni manje ni više nego u ekonomskoj klasi.

Njegova odlučnost i neprevidljivost bili su gotovo opipljivi i bez sumnje, činili su deo njegovog šarma. Još jedna stvar u vezi sa pevačem jeste to što je voleo mačke, a neretko je (kada nije bio kod kuće), od svoje devojke i dugogodišnje prijateljice Mary Austin zahtevao da ih stavi na telefonsku slušalicu kako bi mogao da popriča sa njima. Dete u Freddieju nikada nije umrlo, i upravo to bila je tajna njegove retke spektakularnosti.

Još jedan ključni detalj bio je taj da su Mercuryjevi saradnici imali zadatak da uvek, u svakom trenutku, sa sobom imaju papir i olovku kako bi mogli da ih dodaju slavnom pevaču s obzirom na to da mu je inspiracija dolazila spontano i u najnetipičnijim momentima, na čudnim mestima i u neočekivano vreme. Upravo tako, nastala je i pesma Life Is Real, koju je Mercury napisao za vreme avionskog leta preko Atlantika,.

Navedene sutuacije samo su neki od trenutaka iz fantastično-netipičnog života Freddieja Mercuryja, a statua podignuta u njegovu čast danas se nalazi u Švajcarskoj, na vrhu pozorišta Dominion, duž čuvene Oxford ulice.

Redak i jedinstven duh poznatog pevača dokaz je da, nije bitno koliko živiš, već kako živiš i kojim itenzitetom. Životni intenzitet čarobnog Mercuryja bio je neponovljiv, nemerljiv, i neuništiv – dok je trag koji je ostavio u svetu muzičke industrije zauvek neizbrisiv.