S I L V I J A

Najgori neprijatelj kreativnosti je sumnja u sebe’

SILVIJA 1

Jedanaesti februar ove godine obeležio je pedesetčetvorogodišnjicu smrti jedinstvene i zauvek inspirativne književnice Silvije Plat (Sylvia Plath).

Pomislićete, žena koja je svoj život okončala gurnuvši glavu u gasnu rernu možda i nije idealan primer osobe za inspiraciju…

Ipak, varate se.

Silvija je bila majka, žena, pisac, kuvarica i domaćica, ali pre svega sanjar. Neko ko je želeo sve, uporno pokušavajuci da shvati šta bi to ‘sve’ moglo da bude. Neko ko je suviše razmišljao, zamišljao, ponekad i umišljao.  Neko ko je živeo na granici sna i jave, neko čiji je život bio protkan vrlo opipljivom depesijom, ali čija suština je bila ljubav. Ljubav prema pisanju, prema svom mužu, prema umetnosti, prema životu – koji je nažalost morala da okonča da bi konačno postala primećena, prepoznata, zapamćena… Silvija je bila neko ko je ‘voleo ljude previše, ili nimalo’. Bila je neko ko se nije plašio bola i želeo da iskusi svaki dan, svaki uzdisaj i izdisaj istinski, do kraja. Neko ko nije voleo tišinu, ali kako je Silvija i sama rekla, ona nije zazirala od tišine kao tišine, već je imala strah od  svoje sopstvene, unutrašnje tišine  a to je ono što, makar ponekad, tišti svakoga od nas. Kad smo smireni, a vrištimo iznutra, jer neke stvari jednostavno nisu onakve kakve želimo da budu – i ne možemo da ih promenimo. Upravo ta sposobnost poistovećivanja sa drugima i davanja osećaja čitaocu kao da se baš i samo njemu obraća, čini Silvijine reči magičnim.

       “ Gde god da sedim – na brodskoj palubi ili u otvorenom kafeu u Parizu

             ili u Bangkoku, sedeću pod istim staklenim zvonom, kuvajuću se u

                                 vlastitom užeglom vazduhu.” Stakleno zvono

Silvija Plat je rodjena dvadeset i sedmog oktobra, 1932. godine u Bostonu. Bila je živahna devojka, volela da putuje, da otkriva, da se smeje glasno, da prkosi svetu. Za vreme studija, 1956. godine upoznaje svog budućeg supruga Teda Hjuza (Ted  Hughes), cenjenog britanskog pesnika. Ted je privlačio jer je pisao stvarne, snažne reči,  a ne ‘limunadu’ kao ostali pesnici koje je poznavala. Obožavala ga je i uzdizala visoko u nebesa, bila je vrlo posesivna, bila je opčinjena njime. Nije joj smetalo što je on svakodnevno dobijao samo reči hvale od kritičara, dok su mora njenih ispisanih papira bila samo to – gomile koje su čekale da jednog dana budu objavljene, da neko konačno shvati sve što je ona pokušavala da kaže, da je neko čuje. Godine 1960. objavila je zbirku Kolos, a 1963. njen jedini roman Stakleno zvono (The Bell Jar). Njena poslednja zbirka pesama Arijel (Ariel) pisana je neposredno pred samoubistvo i obiluje temama melanholije, nespokoja, smrti.

Silvija se trudila da balansira svojim osećanjima što je bolje znala, često krizirajući, menjajući raspoloženja, upadajući u euforiju a zatim u potpuni smiraj koji je bio upravo ta bolna i neželjena tišina o kojoj je pisala.

Silvija  je znala da po ceo dan sedi kod kuće i peče pite od jabuka. Nekada, jer je istinski uživala u tome, nekada jer je samo želela da bude korisna, a nekada jer je bila očajna, bez inspiracije da piše ili radi bilo šta drugo.

“ Kad god sam tužna što ću umreti ili toliko nervozna da ne mogu da zaspim,

ili zaljubljena u nekog koga neću videtu nedelju dana, ja potonem do jedne

određene tačke i onda kažem sebi “Okupaću se u vrućoj vodi.”

Ja u kadi meditiram. Voda mora da bude vrlo vruća, toliko vruća da jedva

izdržavate da zamočite nogu.” Stakleno zvono

U jednom trenutku, došlo je do kulminacije krize u njenom životu – Ted je prevario, a ubrzo potom i zauvek ostavio. Iako je bila poput feniksa, uvek se dižući iz pepela, ovoga puta bilo je drugačije…nije smogla snage da nastavi dalje, čak ni zbog svoje dece, Nikolasa i Fride.

Njeno ludilo dokrajčilo je i oduzela je sebi život jednog tmurnog dana u Londonu, 1963. godine. Možda je Silvija, ipak, bila jedina normalna u svojoj okolini… a mozda je, na kraju krajeva i bila potpuno luda. Ali, kao i u svemu ostalom – bila je briljantna u tome.

* 2003. godine objavljen je film ’Silvija’, u kome lik i delo intrigantne književnice dočarava Gvinet Paltrou.

silvija pesmesilvijasyliva psylvia plath 1sylvia plath 3sylvia plath 5sylvia plathsylvia plath4sylvia quote

Tekst: Milica Žikić

Photo credit: http://www.pinterest.com

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s