“Neki izgube um i postanu duša – ludaci.
Neki izgube dušu i postanu um – intelektualci.
Neki izgube oboje i postanu – prihvaćeni.”

Henry Charles Bukowski  rođen je 16. avgusta, 1920 u Andernahu, Nemačkoj. Usled teškog odrastanja i neslaganja sa ocem, u mladosti smatran socijalno povučenim potrudio se na sve načine da ne bude prihvaćen. Ranih godina života došao je u dodir sa alkoholom, što je izazvalo njegovu životnu ljubav ka piću. Posle srednje škole, dve godine pohađao je koledz u Los Anđelesu, nakon čega odustaje od studija i odlazi u Njujork gde započinje svoju karijeru pisca.  Za vreme ovog perioda, u dvadeset i četvrtoj godini, Bukowski objavljuje svoju prvu kratku priču Aftermath of a Lengthy Rejection Slip.

Nažalost, njegov tadašnji proboj u literarni svet urodio je neuspehom. Bukowski ulazi u period koji je nazvao ‘deset godina pijan’, gde aplicira za fizičke poslove (i biva otpuštan posle samo par dana ili nedelja rada), usled čega nekontrolisano pije. U svojoj autobiografiji Factotum Bukowski je zabeležio 24 posla koja je izgubio u prvoj polovini ovog desetogodišnjeg perioda. Godine 1947, Bukowski upoznaje Jane Cooney Baker (predstavljenu kao Jan u Factotumu), koja se smatra njegovom prvom  romantičnom ljubavlju i ozbiljnijom vezom. Uprkos razlici u godinama (Jan je bila deset godina starija), živeli su zajedno sa prekidima sve do 1955. Bukowski nikada nije želeo da prizna činjenicu da su bili venčani, iako postoji dokaz ovog čina.

Posle njegovog poslednjeg radnog angažmana u fabrici kiselih krastavčića, radio je tri godine kao poštar.  Godine 1995, prebačen je u bolnicu u Los Anđelesu  zbog unutrašnjeg krvarenja koje ga je umalo koštalo života. Posle otpuštanja iz bolnice, Bukowski se više posvećuje pisanju poezije. Njegov turbolanetni ljubavni život ne zamire – 1957. ženi se pesnikinjom Barbarom Frye, ali se razvodi godinu kasnije. Vraća se na  posao poštara, a decembra iste godine ponovo uspostavlja kontakt sa Jane i započinje zajednički život sa njom. Njegov rad konačno počinje da bude objavljivan u manjim časopisima, ali uprkos uspehu Bukowski pokušava da se ubije 1961. Godinu dana posle neuspelog pokušaja samoubistva biva traumatizovan smrću voljene Jane, usled čega se njegov očaj transformiše u mnoga dela poezije i kratkih priča. Leta 1963. Bukowski upoznaje Frances Smith, sa kojom dobija i prvo dete, ćerku Marinu Louise Bukowski.  Par godina kasnije, počinje da piše kolumnu pod nazivom Notes of a dirty old man za Open City, čuvene losanđeleske andergraund novine. Upravo tada John Martin iz Black Sparrow Pressa počinje da se interesuje za rad Bukowskog i nudi mu priliku da piše puno radno vreme. Posle deset godina rada u pošti, Bukowski daje otkaz i objavljuje svoj prvi roman Post Office (Pošta) gde opisuje vreme provedeno u poštanskoj službi. Nakon  potpisivanja ugovora sa Black Sparrow Pressom, poezija i proza Bukowskog postaju poznate široj publici  i prevođene na nekoliko jezika. Bukowski počinje dosta da putuje i čita svoja dela kad upoznaje i svoju buduću ženu Lindu Lee Beighle na čitanju u Kanadi. (Iako se upoznaju 1976, venčavaju se tek 1985).

Mnoga dela Bukowskog su pretočena na film. Neka od poznatijih su belgijski film Crazy Love, Factotum(2005), kao i dva filma o njemu—Bukowski(1973), dokumentarac o čitanju poezije u San Francisku, i Bukowski: Born Into This(2003) film koji dokumentuje život pisca.

Nedugo potom, Bukowski oboljeva od tuberkuloze  a kasnije i leukemije provodeći 64 dana u bolnici na hemoterapiji. U ovom periodu biva primoran da ostavi piće. Marta 1994. godine pisac gubi u borbi sa leukemijom i umire. Sahranjen je u Green Hills Memorial Parku.

Uprkos njegovoj smrti, rad Bukowskog ne zamire i nastavlja da biva objavljen. Njegovi romani su Post Office (1971), Factotum (1975), Women (1978), Ham on Rye (1982), Hollywood (1989), Pulp (1994). Neke od najpoznatijih zbirki pesama čine Flower, Fist, and Bestial Wail (1960), Poems and Drawings (1962), Longshot Poems for Broke Players (1962) Run with the Hunted (1962), It Catches My Heart in Its Hands (1963) … Legs, Hips and Behind (1978), Tales of Ordinary Madness (1983), What Matters Most Is How Well You Walk Through the Fire. (1999), Portions from a Wine-stained Notebook: Short Stories and Essays (2008) Absence of the Hero (2010)…

Pisanje Bukowskog vredno je divljenja. Mišljenja o njemu kao o umetniku i čoveku su podeljena, jedni ga slave kao heroja, i večiti izvor inspiracije, dok drugi osporavaju njegov talenat, smatrajući ga samo običnim pijancem, nasilnikom sa nešto literarnog talenta.

Kada pročitate prve redove neke od njegovih pesama ne možete a da se ne zapitate kako je uspevao da se izvuče sa pisanjem tolikih vulgarnosti, na koji način mu je uopšte polazilo za rukom da mu rad bude objavljivan. Kada pročitate koji red više, naučite da tolerišete sadržaj stranica i da sve više i više upoznajete kompleksnu ličnost Bukowskog. Eventualno, ljudi uspevaju da se poistovete sa njegovim literarnim radom i nauče da ga razumeju a samim tim i cene.  Dela Bukowskog su produkt njegovog kako prošlog, tako i svakodnevnog životnog ludila.

Veliki deo njegovog rada je necenzurisan, sa povremenim pogrdnim jezikom i vulgarnim opisima. Dela Bukowskog se ne libe da prikažu ružnu stranu američkog života—punu beskućnika, besposlenih pijanica i kurvi. Ono što drugi guraju ispod otirača, Bukowski eksplicitno servira na tacni. On ne piše da bi ispoljio svoju grotesknu stranu, već da bi prikazao svoj život baš onakav kakav je, a na momente bio je više nego brutalan. Njegova mladost i odrastanje nisu bili prijatni, živeo je u porodici punoj zlostavljanja, a do perioda kada kreće na koledz, već se nalazi u velikim problemima. Bukowski je većinu svog života pretočio u poeziju u vidu vatrometa niskih strasti, ne bojeći se da podeli neke od najintimnijih, a ne tako prijatnih detalja- od pijanih tuča do iskustava sa prostitutkama. Alkohol je paradoksalno bio njegov najveći neprijatelj ali i nepresušni izvor inspiracije pomažući mu da na papir prenese stihove svog tužnog bluza.  Njegova dela odišu slobodnim, nesputanim idejama ne mareći za ukalupljivanje, i želeći da se vidno razlikuju i budu revolucionarna. Bukowsku piše jer želi da piše. Piše realno, sirovo, bolno,delirično, predstavljajući stvari baš onakvim kakve jesu, bez ulepšavanja. Mnogi pisci su pokušali da oponašaju njegov stil ali bezuspešno, jer , nemoguće je oponašati nešto što ne može biti klasifikovano, što je potpuno jedinstveno i van svake kategorije. Jedino što je upočatljivo je to da, Bukowski mudro koristi jednostavne reči da bi iskazao kompleksno i duboko značenje.

Bez obzira na to u kom smeru i na koji način publika pokušava da ga etiketira, Bukowski ostaje van svakog pravca, uspevajući da svoje životne teskobe predstavi na sarkastičan, i upečatljiv način protkan humorom, vremenom postajući jedinsvena figura američke kniževnosti i uspevajući da se poveže sa čitaocem koji bi dao mnogo toga samo za jedno piće sa njim.

Tekst: Milica Žikić Herder @milherder

Photo credit: http://www.pinterest.com