Gaspar Noé

Njegovi filmovi nisu samo ostvarenja kinematografije, oni su uznemirujući životni portreti, psihološke igre, vizuelni rariteti, spoj porno-nežnosti, lucidne ljubavi, sirove jednostavnosti obojene nitima šokantnog. Oni intrigiraju, provociraju i pokreću na niz emocija koje nismo ni znali da postoje. Neke od njih možda i ne želimo da osetimo.

Gaspar Noé je argentinski reditelj koji živi i radi u Francuskoj. Njegovo ime redovna je pojava na listi kontroverznih filmskih reditelja. Neki ga obožavaju, neki preziru, ali jedno je sigurno – Noé nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Svoj put ka uspehu, raskrčio je smelošću, i drskošću da prikaže ono što drugi nisu hteli. Ipak, svoje filmove ne smatra šokantnim, već samo psihološkim. Jedan od prvih, kratkih filmova Gaspara Noé, Carne (1991) ne preporučuje se osobama sa slabim srcem, sniman u klanici, a obiluje uznemirujućim scenama u kojima je glavni lik francuski mesar.

Noé je diplomirao sa koledža Louis Lumière, rediteljski proboj beleži filmskim ostvarenjima I Stand Alone(1998) i Irreversible (2002), a oslikavaju ih mračne scene seksa, nasilje i droga. Epiteti koji su im pripisivani bili su negledljiv, užasan, prosvetljujuć, neviđen, drugačiji, uzurpirajući. Irreversible je, po rečima Noé, bio skoro pa neplanirana nezgoda, nužda – film koji je počeo da radi kako bi otplatio dugove i stan. Ideja i scenario za film nastali su spontano, u hodu, dok su glumci izabrani sasvim slučajno – a glavne uloge pripale su zlatnom glumačkom paru Francuske, Vincentu Casselu i Monici Bellucci. Nakon pomenutog filma, za Gaspara se pročulo na sva zvona a njegovo ime odzvanjalo je filmskim kuloarima. Naglašavajući da su negativne kritike mahom smešne, ali zanimljive, Noé se nije mnogo obazirao na iste, već je nastavio da snima. Usledio je film Enter the Void (2009), psihodelična sex-melodrama.

Sklonosti ka različitim vidovima umetnosti kao i specifična vizija nisu mu strani još od detinjstva, s obzirom da je odrastao u porodici umetnika – otac mu je čuveni argentinski slikar i pisac Luis Felipe Noé. Inspiraciju pronalazi u filmovima Stanleya Kubricka, na čiji rad aludira kroz sopstvena filmska ostvarenja. U jednom od intervjua, Noé je izjavio da je film 2001: A Space Odyssey, koji je odgledao sa samo sedam godina, potpuno promenio njegov život, i uputio ga na rediteljski poziv. Jedan od glavnih uticaja na Gaspara imao je u australijski film o serijskom ubici – Angst, reditelja Geralda Kargla.

Nakon pomenutih filmova, usledio je 3-D film Love (2015) koji mu je doneo slavu širom sveta, a čiji su kadrovi provokativni i šokantno-realni. Noé ipak smatra da u njegovom filmu ne postoji ništa ekstravagantno niti kontroverzno – ističući da je Love samo regularna, svakodnevna priča o ljubavi, dodajući da mu je san bio da stvori film koji istinski prikazuje seksualnost na sentimentalan način. Francuski reditelj argentinskog porekla veruje i da ne postoji razlika između umetnosti, pornografije i svakodnevnice, dok je ljubav za njega pokretačka snaga koja sagoreva mozak, kao i poseban životni projekat – oslepljujuća energija koja čini da ne vidiš ništa i nikoga, osim osobe sa kojom si. Stoga je Love zapravo ništa drugo do film o najčistijoj intimi između dvoje ljudi. Love je filmsko ostvarenje koje predstavlja čitav seksualni univerzum, ostavljajući publiku u agoniji, hipnotišući, fascinirajući i zbunjujući. Noé naglašava da njegovi filmski junaci gotovo nikada nisu heroji, već su obični, izgubljeni ljudi koji, uporno otvarajući pogrešna vrata, pokušavaju da nađu pravi put. Kroz režiju i pisanje scenarija, Gaspar, inače oženjen umetnicom Lucile Hadžihalilović, stvara sopstvenu iluziju – kako i sam navodi – gubeći se u magiji halucinacije. Mnogima je ovaj način stvaranja srodan, i pronalaze se u eksplicitnim scenama, dok je drugima kreacija Gaspara Noé, u najmanju ruku degutantna.

Gaspar Noé svoju donekle izopačenu kreativnost godinama unazad ispoljava na jedan krajnje netipičan način. U njegovom umetničkom izrazu, u svakom smislu te reči – ne postoje granice.