Manara

Ukoliko bi neka neka od brutalno atraktivnih heroina iz stripa Mila Manare zakoračila u stvaran život, izazvala bi neviđenu pometnju, a svojim izgledom mnoge ostavila bez daha. Milo Manara – istinski majstor svog posla, umetnik koji stvara stripove na granici sna i jave. Kroz svoje likove, poput erotske halucinacije, on uvodi posmatrača u jedan drugačiji, nestvarno uzbudljiv svet koji u sebi, pored izuzetne senzualnosti poseduje i nit nesvakidašnjeg, specifičnog humora.

Milo Manara rođen je u Lusonu, italijanskoj provinciji, 12 septembra 1945. godine – u porodici u kojoj je zajedno sa braćom radio od svoje dvanaeste godine. Svi poslovi koje su obavljali bili su usko povezani sa umetnošću, te su mu slikanje, crtanje i svaki vid kreativnosti dolazili potpuno spontano, prirodno i lako. Odrastajući i vodeći život protkan umetničkom magijom, Manara nastavlja da prati svoje afinitete, razvija talente i ubrzo se seli u Veronu gde upisuje privatnu umetničku školu. Počinje da radi i kao asistent španskog skulptora Miguela Berrocalija, a istovremeno dobija stipendiju na Arhitektonskom fakultetu u Veneciji.

Iznenada, Manara otkriva stripove, koji mu postaju opsesija. Upravo u crtanju i pisanju stripa video je šansu za veći uspeh, kao i vid umetnosti u kome zaista da se dokaže: da se izdvoji, da stvori nešto drugačije i osigura značajnu ulogu u društvu. Strip je za njega bio jezik kojim je savršeno baratao i koji mu je omogućio i duhovnu i, srećom, finansijsku dobit. Njegov umetnički debi desio se kasnih šezdesetih – Manara se afirmisao kao autor erotskih priča policijske serije Genius, a kasnije je usledio i sexy-strip Jolanda de Almaviva, koji mu je doneo zapažen uspeh.

Sedamdesetih, Manara počinje da radi sa “Corriere dei Ragazzi”, gde je dizajnirao seriju stripova po scenariju Mina Milanija, a u kome su glavni akteri značajne istorijske figure. Nedugo potom, zajedno sa Silveriom Pisuom, Manara uspešno udiše život novom stripu, The Monkey Alessio.

Godina 1978. posebno je značajna, jer tada oživljava jedan od najznačajnijih Manarinih likova. Priča je prvi put objavljena od strane francuskog časopisa A Suivre, a naziv iste je HP & Giuseppe Bergman, gde su HP inicijali njegovog mentora Huga Pratta, autora jednog od najznačajnijih strip serijala svih vremena Corto Maltese.

Ranih osamdesetih, Manara učestvuje u realizaciji knjige Enza Biagija – Istorija italijanskog stripa, uporedo ostvarujući i saradnju sa italijanskim magazinom Playmen, koja mu donosi globalnu slavu. Publika širom sveta prepoznaje njegov nesvakidašnji talenat, izuzetnost i nepredvidljivost pri stvaranju, koja je uvek na ceni. U ovom periodu, Manara sarađuje i sa Hugom Prattom, za koga crta dve priče od izrazitog značaja za njegovu karijeru – Everything Began with an Indian Summer, objavljenu od strane magazina Corto Maltese, kao i El Gaucho, koju objavljuje The Griffin.

Za Castellijev scenario Manara istovremeno crta Snowmana, za seriju “A Man, an Adventure”. Odmah nakon toga, stvara Miele (Med), svoju možda najpoznatiju žensku heroinu, protagonistkinju albuma Butterscotch.

Dalja karijera Mila Manare išla je uzlaznom putanjom, savršeno blistajući bez ikakve smetnje. Godine 1987. ostvaruje saradnju sa slavnim rediteljem Federicom Fellinijem. Izuzetni Manara, po Fellinijevom nalogu, od njegovog teksta u “Corriere della Sera” stvara fenomenalni strip Trip to Tulum. Fellinijeva i Manarina veza postaje sve čvršća, a čuveni reditelj i scenarista u ruke italijanskog umetnika ubrzo stavlja i jedan daleko ličniji projekat, koji zajedničkim snagama oživljavaju. Reč je o stripu The Journey of G. Mastorna, koji je doživeo veliki uspeh, ali nikada nije pretočen na filmsko platno. Manara je, nakon ovog značajnog projekta, izradio u postere za Fellinijev The Voice of the Moon.

Devedesete godine Manari donose brojne internacionalne saradnje. Jedna od njih je ilustracija knjige kratkih priča Pedra Almodovara, originalnog naziva El fuego y las entrañas. Usledila je Fantasex – kolekcija kratkih, erotskih, naučno-fantastičnih priča, upotpunjena sa tri strip-klasika: Gulliveriana, Kamasutra i The Golden Ass. Dekada se završava povratkom Giuseppea Bergmana i jednom od njegovih najboljih priča – The Adventures of Giuseppe Bergman Metropolitan, koja reflektuje početak novog doba, a posvećena je uspomeni na tri prijateja: Andreu Pazienzu, Federica Fellinija i Huga Pratta.

Neka od ostalih Manarinih značajnih dostignuća uključuju i projekat The Painter and the Model – put kroz istoriju slikarstva i veze umetnika i modela, strip-seriju House of Borgia, saradnju sa rediteljem i producentom Lucom Bessonom, ali i marketinške kampanje za modne brendove kao što su Chanel, Sisley, Eminence i Permaflex Yamamay.